Zvezde

ZVEZDE TIMa
istaknuti bivši članovi koji su svoju mladalačku energiju i ideje
utkali u samu suštinu Timske inicijative mladih.

 Za iskazanu hrabrost, posvećenost i ljubav prema TIMu.

Svaka zvezda je jedinstvena.


Filip Brković (17. decembar 1986. – 29. januar 2016.)

Čovek od kojeg je potekla ideja o stvaranju naše organizacije 2006. godine, jedan od osnivača i prvi predsednik Timske inicijative mladih.

Svojom energijom i željom za promenama budio je u mladim ljudima volju za angažovanjem u borbi za poboljšanje položaja studenata, za trudom na svakodnevnom planu, ali pre svega, volju za druženjem i stvaranjem timskog duha.

Na inspirativan način predvodio je sprovođenje nekoliko ključnih projekata na fakultetu, kao što su: ,,Student = čovek“ i ,,Izbori su ok“, kojima se izborio za bolji raspored ispita u ispitnom roku i mogućnost promene ispitivača pod određenim uslovima; zatim ,,Dante na bolonjski način“, ,,Master = Diplomirani“ i ,,Studentska praksa“ koji čine paket rešenja problema sa kojima se susreću studenti u bolonjskom procesu; takođe ,,Progovorimo“ i ,,Zašto nam opet sečete jezik“ radi boljih uslova za učenje stranih jezika.

Pored angažovanja u TIM-u, radio je i na stvaranju Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka. Akcijom ,,Crno na belo“, koju je Filip inicirao, došlo je do uspostavljanja predstavničkog tela svih studenata, a Filip Brković je postao prvi predsednik 27. marta 2007. godine.

U njegovu čast, a na inicijativu Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka, porodice Brković i njegovih prijatelja iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative uspostavljena je nagrada ,,dr Filip Brković“. Ona je namenjena diplomiranom studentu koji je pored izuzetnog proseka, tokom studiranja radio i na jačanju položaja studenata i širenju drugarstva.

Filip je, pored svih obaveza koje je preuzeo na sebe, završio fakultet u rekordnom roku i krenuo na dalje usavršavanje u inostrasntvo.

Dr Filip Brković, preminuo je 29. januara 2016. godine, samo par meseci nakon odbrane doktorske teze.

Dok postoji njegov TIM, živeće i sećanje na velikog čoveka!


Branislav Nešović

TIM za mene predstavlja jednu od onih sila koje se iznenada pojavljuju u životu i rešavaju stvar. Jedna duga šetnja u gluvo doba noći u  nedostatku autobusa nakon fakultetske žurke, dovela je i do razgovora sa Filipom i Višnjom o okupljanju grupe ljudi i osnivanju studentske organizacije. Čini mi se da je u toj šetnji od Jove Ilića do Kneza Miloša i kliknulo između nas, što će se kasnije pretvoriti u životno prijateljstvo i kumstvo. TIM je ipak bio ta prva spona gde je grupa mladih i talentovanih ljudi mogla da se upozna, a kasnije i izrazi kreativno.

Nikada neću zaboraviti prva iskustva sa organizovanjem peticija sa pitanjima promene studentskog standarda, promene kurikuluma na pojedinim predmeta, zatim jutarnje lepljenje plakata, kao i javno zagovaranje za osnivanje studentskog parlamenta. Prvi studentski izbori predstavljali su i prvo razočarenje, izazvano činjenicom da oni koji vredno rade i stvaraju promene, ne moraju to i materijalizovati u studentskom političkom procesu. Vrednost tadašnjeg studentskog organizovanja je ipak bila i u tome da smo zarad borbe za određene vrednosti u koje smo verovali, bili spremni da uđemo u ozbiljne debate, čak i sa prijateljima.
U takvoj ekipi kakvu je oformio TIM, izražen je bio zarazni entuzijazam da su promene i boljitak mogući i da stvari koje radimo imaju smisla. Taj duh je pre svega vukao Filip svojom beskrajnom energijom.

Ipak, ono što ostaje iza svega toga su pre svega neraskidiva prijateljstva i sećanja. Ne mogu da se otmem utisku da grupa ljudi koja je zajednički stvarala TIM, da se i sada okupi može da uradi sjajne stvari. Bojan, Višnja, Petar, Peđa, David, Tića, Branko, Mici, i mnogi drugi, danas su već uspešni u oblastima kojima se bave. Kada god se sretnemo, na kom god mestu, jer zaista mnogi od nas su se nalazili na raznim meridijanima, uvek je iskustvo TIMa jedna od stvari koja se pomene. Tada se usne razvuku u osmeh i naviru sećanja stvari koje smo zajedno radili.


Višnja Filipović

U TIM sam, kako to obično biva sa svim dobrim stvarima u životu, ušla sasvim spontano i neplanirano, poneta energijom i entuzijazmom nekolicine svojih kolega sa kojima sam se „skontala“ na prvu loptu. Prve sastanke kod Filipa u stanu pamtim kao da su bili juče, a ne davne 2005. godine, kada smo počeli da kujemo planove kako da napravimo studentsku organizaciju koja će se baviti nečim što nisu samo organizacija žurki i studentskih putovanja. Ono što smo mi imali u planu je bila potpuna promena statusa studenata u okviru fakulteta i borba za to da sami kroimo svoju sudbinu i učestvujemo u svim segmentima odlučivanja. Bilo nam je neshvatljivo da na Fakultetu političkih nauka ne postoji čak ni aktivan studentski parlament, dalje od toga da ni ne pričamo…

Kao jedinoj novinarki u prvoj postavi TIM-a, prirodno su na mene „pale“ sve one kreativne stvari koje su se ticale naših prvih kampanja, upoznavanja drugih studenata i profesora sa našim radom, kao i borba za što veću vidljivost TIM-a na fakultetu. Tako je i nastao TIMformator, bilten koji sam pokrenula i uređivala više od dve godine uz ogromnu podršku svojih kolega. TIMformator i dan danas pamte po jednostavnoj formi, zabavnim tekstovima, prašinom koju je podigao u nekoliko navrata (i među studentima i među profesorima), kao i po najboljem horoskopu koji se mogao naći u to vreme 🙂

Kada pogledam iza sebe, ponosna sam na to što smo novim generacijama ostavili nešto što će da traje i pospešuje timski duh, borbu za bolji fakultet, a pre svega druženje i kolegijalnost.


Bojan Vranić

Bojan Vranić rođen je 1986. godine u Beogradu. Fakultet političkih nauka upisao je 2005. godine, gde je i diplomirao (2008), masterirao (2010) i doktorirao (2015). Odmah po upisu FPN-a, zajedno sa grupom entuzijasta, predvođenim Filipom Brkovićem, učestvuje u osnivanju Timske inicijative mladih FPN. Tokom aktivnog angažovanja u TIM FPN (2006 – 2008), Bojan Vranić bio je član Saveta TIM-a, urednik popularnog listaTIMformator, a potom i šef poslaničke grupe u prvom sazivu Studentskog parlamenta koalicije TIM FPN – Klub za UN. Bojan Vranić je posebno bio angažovan na akcijama TIM-a koje su se ticale unapređenja kurikulumaosnovnih studija Fakulteta, efikasnije organizacije ispita i ispitnih rokova kao i za osnivanje Studentskog parlamenta. Bojan Vranić je danas docent na Fakultetu političkih nauka na predmetima Političke ideologije i Politička kultura.


Bojana Bjelović Bosanac

U TIM-u sam bila od samog početka. Naime, srela sam Filipa Brkovića na jednom frankofonom okupljanju u gradu, a kako sam u to vreme i sama organizovala Frankofonu grupu na FPN-u, počeli smo da diskutujemo o načinima da studentima približimo praktične veštine kao neophodan dodatak usvajanju teorijskih znanja. Ubrzo sam upoznala celu ekipu entuzijasta iz Filipove generacije i postali smo pokretači TIM-a. Sastajali smo se često kako bismo sproveli ideje u delo, formirali mini-timove ili preuzimali zaduženja za sopstvene ideje. Sa Bojanom Vranićem sam radila na projektu studentske prakse i pisala članke za TIM-formator, a ceo TIM na pripremi za prve izbore za Studentski parlament na FPN-u. Sećam se slatke akcije za 8. mart u holu FPN-a, urnebesnog snimanja spota za izbore, svakodnevnog lobiranja starijih studenata. Neverovatno kreativna i pozitivna atmosfera u TIM-u doprinela je popularizaciji ideje studentskog aktivizma i osećaja ispunjenosti i motivacije za dalje akcije svakog od članova. Zahvaljujući ovim iskustvima stekla sam neophodno samopouzdanje i inicijativnost, dobila prvi posao pa dalje napredovala. U nekoliko navrata, sarađivala sam sa narednim generacijama TIM-a i sa zadovoljstvom se uveravala da je svaka brojnija od prethodne. U društvu u kome se često ističe uspeh „laktanjem“ i vezama, pokazalo se da smo zajedno – mnogo jači, bolji, uspešniji i vidljiviji. Mladima sa kojima godinama radim mogu iz ličnog iskustva da prenesem koliko je važno da budu aktivni članovi organizacija, kako studentskih tako i drugih usmerenja. Čvrsto verujem u Timsku Inicijativu Mladih i ponosna sam na sve ove godine njenog uspešnog trajanja.


David Bakić

Postao sam član TIMa možda mesec dana posle osnivanja, u organizaciju me je uvukao Bane Nešović. Organizacija se u prvim danima postojanja bavila studentskim pitanjima tipa kako da se gradivo koje je ranije bilo dvosemestralno pretvori prilagodi novom sistemu gde su svi ispiti jednosemestralni, pokušavali smo da uvedemo učenje drugog stranog jezika na fakultetu i pokušavali da stvorimo studentski parlament koji do tada nije postojao.

Mene u tom trenutku nije toliko zanimao studentski parlament, više sam se bavio drugim akcijama TIMa koje su više imale za cilj bavljenje studijskim programima, njihovim osavremenjivanjem, TIMformatorom. održavao sam sajt fakulteta. I možda najvažnija moja aktivnost je bila osnivanje prvog Univerzitetskog ragbi kluba u kontinentalnoj Evropi (do osnivanja kluba na FPNu, fakultetski ragbi klubovi su postojali samo u Engleskoj), iz koga se kasnije izrodila Univerzitetska ragbi liga.

Nakon tih prvih burnih godinu dana TIMa, dakle u momentu kada generacija osnivača prelazi u treću godinu (TIM je osnovan dok smo bili druga godina faksa), Filip, predsednik TIMa, donosi odluku da organizaciju treba da preuzmu mlađi i Branko Vučinić postaje predsednik organizacije. Tada i počinju prva trvenja između studentskih organizacija na FPNu zbog raznih sitnica, ko će na koju poziciju i slični problemi koji će kasnije krasiti studentski parlamentarni život na FPNu (ako se ne varam i dalje je slično). Negde pred početak naše treće godine fakulteta postajem student prodekan, a predsednik parlamenta postaje Steva Nedeljković.

Značaj TIMa je što je u suštini udahnuo život studentskim organizacijama na FPNu koje su se do tada bavile isključivo strukovnim temama, Debatni klub se bavio samo debatovanjem, klub za UN se bavio samo sa onime čime god da se bave, a mnoštvo studentskih organizacija se razvilo po sličnom modelu nakon TIMa, kao što je ESF (koji je napravila prva bolonjska generacija koji su imali različite probleme od nas koji smo bili po starom sistemu), SPF (koji je furao neku svoju priču) i slično.


Aleksandar Mihajlović

Svi smo mislili da smo došli na fakultet da sutra menjamo ovaj svet, da smo bas mi ti… Ja sam oktobra te 2006 postao brucoš FPNa,  u novembru sam već imao konfliktne situacije sa upravom i razgovor sa tadašnjim dekanom.  Upravi fakulteta se nije svidelo sto ja prikupljam peticiju za smanjenje školarina i izjednačavanje zvanja diplomirani i master i ako sam na to imao pravo kao student fakulteta. Za vreme prikupljanja potpisa prišao mi je stariji kolega sa rečenicom zamerke: „Potpisacu ti ovu peticiju jer se slažem sa ciljevima ali kada praviš ovako nešto napiši na papiru ko stoji iza ove akcije.“  I ako sam u to vreme bio ogrizli anarhista i ako je ASI stajao organizaciono oko pomenute peticije ona je bila od studenata za studente sto sam ja ponosno izneo starijem kolegi i ušao u debatu, da ne kažem verbalni konflikt,  kako studentske organizacije ništa ne rade za studente, u šta sam ja duboko verovao a njemu je to jako zasmetalo ali pridobio sam njegove simpatije. Nakon pretnji od uprave i ne tako velikog broja potpisa za peticiju obratio sam mu se za pomoć a on je rekao da hoce da me upozna sa svojim drugom sa kojim je oformio studentsku organizaciju i da malo popričamo na tu temu. Taj kolega je bio Bane Nešović a drugar koga sam kasnije imao čast da upoznam i da saradjujem bio je skromni a veliki Filip Brković. Organizacija je u to vreme bila sastavljena od malog broja odabranih ljudi, da ne kazem elitisticka, i politicki neobojena sto je meni bilo jako bitno. Posle tog razgovora TIM je imao jos jednog člana…

Na početku studiranja neko mi je rekao jednu jako poučnu rečenicu koju često citiram a to je: “Šta vi mislite, da Oksford, Kembridz, Jejl… Oni imaju profesore koji levkom sipaju znanje svojim studentima i time ih cine tako uspešnim nakon završenih studija. Ne! Glavna caka je u mreži studentskih organizacija i bratstva koja okupljaju jedan krug ljudi koji dele ista ubedjenja. Tu je koncentrisana snaga tih fakulteta..”

Sa TIMom sam kasnije proveo prelep period u raznim akcijama koje smo zajedno organizovali i borili se za bolje studiranje. Na prvim neposrednim izborima za parlament univerziteta ja sam predstavljao ovu organizaciju na predlog Branka Vučinica i Vladislave Kadije. Moju kandidaturu je podrzalo još 3 studentske organizacije sa FPNa sto mi je omogućilo da postanem delegat FPNa u parlamentu, šef kancelarije za medjunarodnu saradnju i kasnije član senata (telo sastavljeno od svih dekana univerziteta i 5 studenata u funkciji posmatrača). U saradnji sa drugim organizacijama smo vodili studentske proteste 07,08,09… I to su prvi studentski protesti na univerzitetu koji su krenuli sa Voždovca a ne sa studentskog trga i platoa. Kakav god da ste igrač morate shvatiti da je ovo timski sport I da bez ekipe ni Ronaldo nije taj isti fudbaler. TIMski rad je ono sto nam omogucilo da naša snaga, ideje i upornost dobiju oblik i delo a da ne bude izgubljeno u trenutku jer nismo znali kako da kanališemo ideje i energiju i od toga stvorimo nešto.


Stevan Randjelović

TIMu sam se pridružio odmah po početku studija 2007. godine. Privukla me je dobra energija ali i nadahnjujuća intelektualna razmena, koja je uvek bila podsticana. Zahvaljujći TIMu sam bio i član Studentskog parlamenta. TIM me je naučio saradnji i da studenti na FPNu imaju uticaja, ako se pravilno udruže. Mnoga poznanstva i mnoge veštine čuvam i dan danas, čak i u Briselu.

 

 

 

 


Nemanja Terzić

Dolaskom na Fakultet Političkih Nauka 2009. godine, stekao sam kolege i prijatelje za ceo život. Međutim ulaskom u TIM stekao sam rodbinu, braću i sestre do groba. Ova organizacija je već tada poprimala mitske razmere i činilo se da je to jedino okruženje kroz koje bi moglo da se ostvari altruizam mladog studenta političkih nauka. Iako je bilo mnogo odricanja u korist akcija koje su organizovane ili tribina ili bilo kojih ideja koje su iz glava timske porodice dolazile, nikada nije bilo važno ko vodi već da smo svi u tome zajedno i da ćemo uspeti u svemu čemu se posvetimo!

Moj boravak na FPNu nikada ne bi bio tako bogat i plodan da nisam učestvovao i nadam se doprineo razvoju ideje prijateljstva izvanrednih pojedinaca i vizije koja je nadilazila proste dnevne probleme. Od insepcije ideje organizacije do članova i uspeha kojim možemo svi da se dičimo naučio sam da je najbitnije kako se osećaš u okruženju u kojem se nalaziš. Imati tu neponovljivu energiju i preneti je na buduće generacije je znak raspoznavanja, ali neka to bude zadatak budućih TIMovaca. Pozdrav iz daleka i vidimo se u nekim novim ulogama!


Nikola Adrović

U TIM sam ušao nekoliko meseci nakon upisa fakulteta i nijednog trenutka se nisam pokajao zbog toga. TIM mi je mnogo dao a ja sam se uvek nesebično trudio da TIM-u doprinesem na svim poljima. TIM je nešto što bi prijateljski preporučio svakome ko želi iskustvo u radu sa ljudima, iskustvo u timskom radu, u vođenju i upravljanju, preporučio bih ga kao „alat“ u pronalaženju sebe u nečemu što bi vam pomoglo da se orijentišete u kom bi ste pravcu sutra nastavili da se razvijate. Zašto za sve to TIM a ne neki drugi „tim“? Zato što je TIM uvek u manjoj ili većoj meri činio skup ljudi koji bi se izdvajao kvalitetom, bez sebičnih individualaca koji bi stavljali sebe i svoje interese na štetu organizacije i njenih članova, TIM zbog toga što je uvek imao svoje JA, svoju filozofiju, ideju i energiju, i tako sa generacije na generaciju već više od 10 godina, za šta je zaslužno desetine ljudi koji su to negovali. Od trenutka kada sam postao predsednik, a i pre toga kada sam bio u poziciji da mogu značajno da utičem uvek sam se trudio da TIM guram u smeru kvaliteta, u smeru uspeha za sam TIM i za ljude koji su bili deo njega. Kada sam vodio TIM sa ljudima koji su tada bili uz mene uvek smo se zajednički trudili da organizaciju pozicioniramo što dalje od trulih kompromisa što se tiče studentske politike a opet da se održimo dovoljno visoko da imamo uticaj na fakultetu i u krugu studenata. Da pokušam da poentiram… U TIM sam ušao 2011. prestao da budem aktivan 2015. a ostao deo njegove istorije dok postoji. TIM je iznedrio izuzetno mnogo kvalitetnih pojedinaca, prijateljstava pa čak i ljubavi… (p.s. hvala mu na tome!)


Miljana Vasiljević

Član Timske inicijative mladih sam postala u prvoj godini fakulteta, u 2012. godini. Tada sam sa starijim kolegama prvi put učestvovala u organizaciji izbora za Studentski parlament Fakulteta političkih nauka i bila deo tima koji je organizovao tradicionalnu TIMsku tribinu – Jugonostalgija. Nakon toga sam učestvovala u organizaciji predavanja „Kako studirati u inostranstvu“ (Razmena studenata sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama). U 2014. godini sam bila organizator tribine „Kulturna i medijska scena Srbije“ – gde su gosti bili Olja Bećković, Olivera Kovačeviić i Dragan Bjelogrlić. U 2015. sam organizovala posetu Narodne skupštine Republike Srbije, kao i posetu snimanju emisije “Da možda ne” Olivere Kovačević. U 2014/15 obavljala sam funkciju sekretara Parlamenta Fakulteta političkih nauka a funkciju predsednika Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka – Univerziteta u Beogradu – mandat na šest meseci od aprila do oktobra 2015. godine.